Postoje dani koji vam izmene život na ovaj ili onaj način, ili vam se jednostavno utisnu u pamćenje kao drugačiji.
Ili se jednostavno ponavljaju, nešto kao Dan mrmota, otprilike.
Profesor sam na jednom fakultetu već par godina i zaista volim svoj posao, te timove krativnih ljudi koji su me zaustavljali po hodnicima fakulteta ne bi li me pitali još nešto. I ja sam im davao sebe, zaista jesam, trudio sam se da im sve prezentujem na što bolji i jednostavniji način, da im ne predajem gradivo suvoparno i dosadno.
Već da prilagođavam, improvizujem. Privučem pažnji i zadržim je, između ostalog.
A onda je na moja predavanja počela da dolazi nova studentkinja. Uvek je sedela u zadnjem redu, sama, odvojena od drugih. Kosa svezana u punđu, naočare…rekao bih, na prvi pogled – kao i sve ostale. I uvek me je slušala sa posebnom pažnjom, bez postavljanje pitanja, dok su se drugi studenti utrkivali da me nešto pitaju.
Ne i ova studentkinja. Slušala je, beležila i odlazila prva.
Sve dok me jedne večeri nije zaustavila na parkingu. Prišla je da se upoznamo. I tada sam se pogubio u njenim tamnim, tužnim očima. Jedva sam se sabrao da se predstavim. Kratko smo ćaskali i ona se, vrlo brzo, zagubila među drugim automobilima na parkingu. Čudno.
Mada mi se razvio čudan osećaj dok sam je gledao, dok sam pričao sa njom. Nisam mogao da je izbacim iz glave, cele noći. Jedva sam čekao predavanje. Međutim, nije došla. Bio sam utučen dok sam išao ka svojim kolima, a tamo…tamo me je već čekala ona…
Nisam mogao da sakrijem uzbuđenje i sreću, prosto, to je vrištalo iz mene. Kao napaljeni tinejdzer!
-Nisam Vas video na predavanju…
Umesto odgovora studentkinja mi je poljubila ruku na međunožju!
-Čekajte, polako, ja sam Vaš profesor… – počeo sam da se branim zatečen trenutnom situacijom.
Međutim, očigledno napaljena studentkinja je ostala gluva na moje reči. Nastavila je da me ljubi i blago stiska jaja, da sam se, kao i svako muško, ubrzo prepustio.
Otkopčala mi je pantalone i ubrzo se moj kurac našao u njenim ustima, a ja u samom raju.
Naslonio sam se na auto dok me je obrađivala. Osećao sam da gubim svest koliko je to dobro radila. Bio joj je poput lizalice, sisala ga je strasno sve vreme me gledajući pravo u oči. Uhvatio sam je za glavu i krenuo da je žestoko jebem u usta.
Prihvatila je to, divno se usklađujući sa mojim ritmom. Svršio sam joj na lica uz prigušeni krik. Obrisala je lice, pogledala me duboko u oči i nestala, opet. A ja sam ostao da stojim navaljen na automobil, sa spuštenim pantalonama i posisanim kurcem. Nisam mogao da se saberem.
I nastavilo se to pušenje na parkingu. Pušenje bez reči. I trajalo je, danima…
Da budem iskren, pogubio sam se u svojoj računici. Ali sam uživao u idiličnom pušenju, koje se odvijalo svake večeri na potpuno isti način, studentkinja i profesor, ko bi uopšte se nadao ovome.
Sve dok se jedne večeri nije natakla na moj oblizani kurac. Samo je zadigla suknju ispod koje nije imala ništa i ja sam se našao do jaja zaglavljen u mojoj divnoj studentkinji, koja opet nije ispustila ni uzdah, a kamoli nešto više.
Jebala se u tišini, oslanjajući se na suprotan auto. Držeći je čvrsto za guzu, gledao sam samo da ne svršim brzo, već da je jebem duže i što bolje. Na kraju krajeva, kom ne bi prijalo da mu se na kurcu nađe duplo mlađa od njega samog?
Uživao sam u njenoj maloj pici, koja je bila kao ukalupljena za moj kurac, kao po njegovoj meri.
Savršeno tesna, topla i vlažna studentkinja u koju će, nakon teškog dana uroniti moj napaljeni kurac.
Svršio sam u nju i ona ništa nije rekla. Samo je spustila suknju, pogledala me u oči, duboko, nasmejala se i odmaglila. Na to sam već bio navikao. Obukao sam se i otišao kući, radujući se mom narednom Danu mrmota. Ali, nije se pojavila na parkingu naredne večeri.
Ni veče posle. Nikad više. Bio sam kao lud. Nisam joj znao pravo ime, telefon, adresu…nisam znao ništa o njoj! Pokušao sam da je pronađem preko spiska studentkinja ali…ne, nije bila na spisku.
Nikada neću saznati ko je bila. Ali bih voleo da se vrati, jer je ja redovno čekam na parkingu…pola sata, sat…u nadi da će mi obradovati kurac svojim punim usnama.
