Suprug i ja smo sa decom otisli u selo kod njegovih roditelja.Ja sam se pokacila sa njima i to bas zestoko,pa sam zelela da odem kuci sama.Kako je to bilo zabaceno selo,bez prevoza,takodje i kasno uvece,klizavo i zima,a ja sam vec krenula,a suprug je posao za mnom da me vrati nazad,po onom snegu i smetovima.
Nisam zelela da ga poslusam pa je on predlozio da ostanem kod njegovog brata u kuci u istom selu.On ce uspavati decu,pa ce i on doci da ostane sa mnom.Posle kraceg ubedjivanja,pristala sam,jer sam se bila smrzla.
Otisli smo kod njegovog brata,koji je ziveo sam.Imao je veliku kucu i kupatilo sa velikom kadom i toplom vodom,sto u kuci svekra i svekrve nije bio slucaj.Dever je uvek bio fin i kulturan i prema meni i prema deci.Suprug mu je ispricao sta se desilo,na sta je dever bez pogovora,pristao i rekao da ce me cuvati i da ne sme da mi fali dlaka sa glave,dok moj suprug,Nikola,ne dodje.
Milen,dever,mi je rekao da se ne ljutim na njega,sto cu morati da ostanem sama neko vreme,zato sto ce on morati da spremi veceru,da se ja ponasam,kao u svojoj kuci,dok on zavrsi,jer nije ocekivao goste…
Ja sam ga pitala mogu li da se istusiram za to vreme,a on mi je odgovorio da on ne zna sta je to.
”Kada je dovoljno velika,snaho,da mozes uciti da plivas u njoj,ne moras se tusirati,napuni kadu i opusti se kao covek.Posle svega,verujem da bi ti to dobro doslo!”rekao mi je.
Ja,kao da sam dobila milion evra,uletela sam u kupatilo,napunila kadu i uskocila u istu.Topla voda,etericno ulje,mirisljava so…Bar na kratko zaboravih na svoje probleme.Ne znam koliko sam bila unutra,najednom primetih da nema svetla i da je postalo prilicno hladno.
Zatim sam cula i devera kako psuje.Krenula sam da izlazim iz kade,ali sam shvatila da nemam ni peskir,ni odecu,jer ova moja je bila mokra,a nije nesto ni bila zimska,izletela sam napolje u onome u cemu sam bila u kuci,kada sam krenula.
Kako sam izasla iz kade,neko je usao u kupatilo.Bio je to dever,besan,sto ga je nestanak struje prekinuo u spremanju vecere.On je inace kuvar i to je za njega umetnost,a ne posao ili nesto sto se mora.Nisam znala sta da radim,tako me je bilo sramota.
– ”IZVINI STO OVAKO ULECEM,NE GLEDAM TE,NE BRINI!”
Rekao je odsecnim glasom i gurnuo mi u ruke peskir i neku njegovu trenerku da obucem:”Cini mi se da ce ti ovo trebati i pozuri moram u wc!J..em ti i selo i struju i sve,kad me ovako nesto uvek iznervira!!!”
Ok,Nikola mi je uvek pricao kako je dever malo cudan i prica za sebe,ali ovo je bilo bas bezveze…Obrisala sam se,na brzinu obukla i izletela iz kupatila.On je usao.Sela sam na krevet u dnevnoj sobi i smrzla sam se.Cula sam devera kako opet nesto vice iz kupatila.
– ”Sta da ti radim,samo ti vici,kad izadjes recices”,rekla sam,onako za sebe.Nisam mogla da se pomerim,koliko mi je bilo hladno.
– ”Samo ti budi tako bezobrazna!rekao sam da nalozis sporet,da bi se ugrejala!I ja vise koristim struju za grejanje,ali kada nema dobro je i ovo”,prepao me je Milen(dever),komentarom!Iskreno,nikada nisam ni umela da zalozim sporet na drva…
Otrcao je do spavace sobe i doneo jorgan,koji je bacio na mene,a zatim i zalozio sporet.Bilo je mnogo toplije,a on je prokomentarisao kako ce sada mnogo duze spremati veceru i kako,iako nisam romanticna,nema mi druge,nego da pristanem na veceru uz svece.
“Taman,ce do tada i Nikola da stigne,nemoj se nervirati vise”,rekla sam.Takodje sam mu rekla da se plasim mraka i on je istog trena popalio,cini mi se,stotinu onih,mirisljavih sveca….
Cekali smo dosta,da on zavrsi svoju veceru,sos,preliv,dezert,puding…Za svo to vreme je pricao kako je tu u selu tesko,daleko od grada,tesko je kada zivis sam,cesto ostaju bez struje,vode…kako u selu nema ni zena,a pogotovo devojaka i kako se on nikada nece ozeniti,kad nije do 35.
Napokon,gotova vecera,a Nikole jos uvek nema.Ja odmah pomisljam da se nije nesto deci lose desilo…Brzo se hvatam za telefon,prazan…Milen ga zove,nije dostupan.Tresem se,a pokusavam da sakrijem,pomisljam na sve najgore…
Najzad svekar zove Milena,na mobilni,a i njemu je baterija na izmaku…nemamo gde da napunimo telefone…”RECI,STA,KAKO?!NE SE.I,STA BRE TRAUMIRATE JADNU SNAJKU?STO STE JE IZBACILI IZ KUCE?!”besneo je dever.
”Ok,doci ce ujutru,ne brini nista i da vam to vise nije palo na pamet!Sada i ovako nema puta do vas!Deca su ok,i to je bitno!Laku noc,vidimo se sutra!”
Svakakve misli su mi prolazile kroz glavu,dok dever nije zavrsio.”Sredili smo stvar,snajko,sve je ok,deca spavaju,a svekrvi ti je pozlilo,znas vec,pritisak i secer,pa je Nikola ostao sa njom,a i ovako je kasno,sve zavejano,jutro je pametnije od veceri,pa kad svane vracas se kod njih.Aj da veceramo,pa na spavanje!”,rekao je.Koliko mi je laknulo,toliko i nije…Sta ako je Nikola otisao kod neke tamo…ili je ned’o bog doveo kuci kod svojih?!Tresla sam se od same pomisli!Dever je to video i zagrlio me…
– ”Nista ne brini,vidis da je sve ok,nadam se da ti nije hladno!”
Postao je drugaciji,blazi,smireniji.Okrenuo se i postavio veceru.Za vreme vecere je bio tako duhovit,da sam se svo vreme smejala.Naterao me je sve da pojedem,jer ce se uvrediti.Naravno,vecera ne bi bila nikakva bez crnog vina.Priznajem, malo me je uhvatilo.Kada smo zavrsili sa vecerom,Milen se ponovo uozbiljio.
– ”Cuj,snajko,treba ujutru i nesto da se radi,a mnogo je kasno,skoro ponoc! Tvoja soba je tamo,nema struje,ali to je visa sila,ali imas francuski krevet,tu ti je posteljina,dva jorgana,pa radi sta ti drago! Ja cu ovde da pogasim svece i pokupim ovo,pa odoh da spavam,bicu u sobi pored ako ti treba nesto! Mada kada zaspim,ne cujem nista!Laku noc!”
– ”Laku noc,devere!”
Usla sam u onu mracnu,spavacu sobu,nisam nista videla,bilo je jako jezivo!Jos je trebalo da spavam sama u onom velikom krevetu…Grozno! Razmisljala sam tako neko vreme,koje mi je delovalo kao vecnost,sta da radim.Plasila sam se.Za to vreme Milen je otisao u svoju sobu.Legla sam u krevet i pokrila se preko glave,imala sam osecaj da sam u kuci straha! Zatim je nesto pocelo da lupa pored prozora.Tresla sam se kao niko i zatim sam skupila hrabrosti da vrisnem samo:”Devere!”
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
