– Želim da me… Želim da mi pojasnite ove metode?
– Koleginice, objavio sam termin za konsultacije. Dođite sutra.
– Ali neću moći sutra. Ja… ja neću biti u gradu, a bliži se ispit, molim Vas.
– Nemojte me moliti, plakati i preklinjati. To ne volim i to ne dopuštam. Mnoge koleginice poput vas jednostavno slože neku tužnu facu i plaču. Jednostavno plaču! Nemojte to raditi.
– Šta im to radite, pa plaču? – izgovorila sam svoju misao! Istog trena sam pocrvenela.
– Šta im radim? Pa ne znam koleginice, recite vi meni šta ja to radim, pa da poboljšamo, ako ne valja, da radim bolje….
Osmehivao se, laknulo mi je. Nisam ni primetila da je sala skroz prazna. Ostala sam sama sa profesorom. Spuštao je rukave na košulji i zakopčavao ih.
– Vidite koleginice, sedite u prvi red, na bilo koje mesto. Objasniću vam metod slučajnog izbora. Pokušaću da budem što brži, a da vi, uporedo, shvatite suštinu. Uradila sam ono što se od mene tražilo. Spustila sam se u prvi red, negde po sredini. Profesor je uzeo par raznobojnih ceduljica i krenuo da ih ispisuje. Onda je ispraznio svoju aktovku, presavio papiriće i ubacio ih u nju. Prišao mi je. – Ovde imate deset papirića. Izvucite pet komada, ali ih nemojte otvarati. Poslušno sam izvukla pet papirića, dva crvena, tri zelena.
– Dobro! Sada ste izvršili metod slučajnog izbora. Papiriće otvorite kada budete stigli kući, a sutra pokucajte na vrata kabineta broj 2, u periodu od 09:30 do 11:00h. Nadam se da će vam sve biti jasnije, koleginice. Prijatno. – rekao je i žustrim korakom izašao iz sale. Kopkalo me je da otvorim, ali sam ipak poslušala. Šta će faliti ako otvorim kući, pomislih u sebi i ubrzo sam i ja napustila salu i našla se na autobuskom stajalištu. 78 je brzo stigla. Bila je prepuna pomešanih mirisa, ali meni se u nozdrvama i dalje šepurio miris profesorovog parfema. Već na polovini puta sam prekršila ono što mi je profesor rekao i krenula sam da otvaram ceduljice. Nakon pročitanih papirića, cela krv mi se sjurila u obraze, a pocrvenela sam svuda. Bukvalno svuda….
Profesor jebe u pičku. Profesor trlja pičku. Profesor mesi grudi. Profesor jebe u guzu. Fisting. Skinula sam slušalice i u glavi mi je odzvanjao njegov glas. Htela ja ili ne htela, asocijacije su se rađale, fotografije se smenjivale kao na filmskoj traci. Crna raskopčana košulja se njiše dok me profesor probija svojim velikim kurcem. Tada nisam znala da je veliki, ali sam naslućivala. Sledećeg dana ću se uveriti koliko zapravo boli kada me profesor jebe.
Te večeri sam se samozadovoljavala. Podvriskivala njegovo ime i prezime i gurala parfem B. U. u svoju pičku. Suznih očiju sam se samojebala. Nisam mogla da dočekam, prosto sam gorela iako su se orgazmi slivali poput fontane. Želela sam da se slivaju njegovom košuljom, da ceo miriše na moje tekućine. Strast me je potpuno nadvladala i više nisam, ni jednog trenutka, mogla vladati sama sobom. Od tog trenutka pa nadalje, potpuno gola, nestrpljivo šam cekala jutro što je rezultiralo time da se ispred profesorovog kabineta „nacrtam” skoro dva sata ranije. Ali bila sam tu. Na korak. Gledala sam u ta vrata i zamišljala scene. Prvo razgovaramo… Ne! Kakvi razgovori, jebaće te! Lik će ti rasturiti pičku u svom kabinetu, a ti ćeš razgovarati? Dobro će biti ako samo vrištiš.
U sred mog monologa, profesor se pojavio na ulaznim vratima. Svetlo plava košulja, crni sako i crne pantalone. Crne cipele od presvučene kože su mu upotpunile autfit. Nasmešio se kao da ima skener u očima i zna da gorim. Uzvratila sam stidljivo, bojažljivo. Prstom mi je ukazao da bih trebalo da ga sledim. Pridržao mi je vrata, a potom ih zaključao. Bilo je 8:30h.
– Pa jesmo li naučili šta je zapravo metod slučajnog izbora? Klimnula sam glavom.
– Da čujem? Krenula sam da zamuckujem, a on je skinuo sako. Istog trena sam u glavi projektovala svoje noge na njegovim ramenima.
– Koleginice, da čujem? Šta ste izvukli? Pa, kako da vam to kažem…
– Evo ovako. – rekao je i približio mi se. Imala sam teksas košulju na sebi. Ispod ništa. Nije mi je raskopčao, već mi je svu dugmad jednim potezom strgao.
– Da li ste, metodom slučajnog izbora, izvukli da bih trebalo da vam poližem sise, koleginice? – upitao me je sa osmehom na sveže obrijanom licu. Klimnula sam glavom, na šta je profesor odmah reagovao i krenuo da mi ih liže, ostavljajući vreli dah svuda. Kočnice su otkazale i rukama sam ga vukla napred, bukvalno mi je jeo bradavice. Čulo se mljackanje, moji uzdasi… Odveo me je do čiviluka kraj vrata i skinuo mi je košulju koju je pocepao. Vezao mi je ruke njome i nastavio halapljivo da mi proždire sise. – Sisulje, dobre sisuljee, koleginice! – viknuo je, otkopčavajući drugo dugme na svojoj kosulji. Znojio se.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
