“S obzirom da ispod minica nisam imala nista, drugaricin tata je iskoristio to kao priliku…”

– Kad ću ponovo da te vidim? Može večeras?

– Neće moći, matori me vode u goste. Ko zna kada ću se vratiti.

Jovan je bučno negodovao. Kita mu je ponovo rasla. Matori momak je imao jaka pluća, i očigledno bi mogao još koji put, ali Jeleni je bilo dosta. Prekorači ga i odšeta. Dok je nestajala u zelenišu žbunja i drveća, okrenu se i baci Jovanu poljubac. Jovan se ubrzo pridigao i otišao na drugu stranu, ostavljjući me samog sa burnim mislima. Ceo dan sam potom prespavao. Borio se sa snovima, k’o sa životom. Budio sam se često obliven znojem, a potom opet padao u san. Negde oko 20 časova, baba Marica me pozva.

– Joj sine, dođi da vidiš ko ti je došao.

Dobar razlog da napokon ustanem iz kreveta. U prostranoj sobi u kojoj su baba i deda dočekivali goste za slavu, stajali su Milojevići, sa sve Jelenom u sredini. Uzgredno pozdravljanje, ona prosta šablonska pitanja i neizbežni pogledi. Jelena se smeškala, pričajući živo o svojoj prvoj godini studija. Nisam ni čuo kad se priča okrenula na mene. Baba Marica me naravno sramotila. Pričala je kako sam kao klinac krao kruške od deda Vasilija i kako me je njegov pas Šaronja dobro potegao za zadnjicu. Dok su se matorci zabavljali, Jelena zatraži album sa slikama. Nekada smo se kao deca slikali zajedno. I ja sam bio radoznao da ih ponovo vidim. Krenusmo u sobu na spratu. Pustio sam je da ide napred. Znao sam da će me hipnotisati onim njenim dupencetom kako se njiše ispred mene. Listali smo album, i smejali se njenim kikama k’o u čobanice, i mojim kvrgavim kolenima. Nismo imali više od 6 godina na tim slikama. Sretno vreme. Pričala mi je kako je na studijama, kako j!

e studentski život sjajan. Kako ima dečka koji je apsolvent, i sjajan student. Neki mi đavo nije dao da držim jezik za zubima, pa mi izlete.

– Pa šta onda radiš sa Jovanom?

Prvo zsatade u neverici, a potom joj se usne razvukoše u veliki smešak.

– A, to si bio ti danas. Učinilo mi se da sam videla nekoga.

Zastala je netremice me gledajući. Ćutala je i ona, i ja.

– Još mi nisi odgovorila?

Smešak mi je još titrao u uglovima usana.

– Kako si ti samo bezobrazan. Još i smeš da me pitaš.

Jelena se smešila onim njenim đavolskim usnama. Provukoh joj ruku kroz kosu i nežno povukoh ka sebi. Taman da je poljubim okrete glavu i odlučno me odgurnu. Htela je da ustane, ali sam je snažno uhvatio za ruku i povukao nazad. Privukoh je i poljubih. Taman kad sam očekivao jednu šamarčinu, osetio sam kako mi uzvraća. Sisala mi je jezik i rukama obuhvatila lice. Odgurnu me na sredinu kreveta i prući se preko mene. Bio sam napaljen kao nikada do tada. Divljački sam je okretao, zavlačio ruke u tanani šorc. Više nije mogla da izdrži. Posegla je za izuzetno vidljivim naborom. Neću da se hvalim, ali moja batina nije kao kod ostalih. Jelena se zagrcnu kada ga je izvukla. Za trenutak se premišljala, a potom ga uze u ruku. Posmatrala ga je kao da nikada ranije nije videla ništa slično. Video sam da se nećka, pa je zapitah.

– Ne prihvataš izazov? Razočaraćeš me.

Kako sam to izgovorio, samo se podiže, lako svuče šorc i opkorači me. Centrirala ga je pravo na mačkicu, ali još uvek sa dozom nesigurnosti. Na kraju je skupila hrabrost i malo po malo primila ga celog. Videlo se da joj ne prija baš previše. Imala je bolnu grimasu i trgla bi se svaki put kada bih ušao do kraja. Nije se pradavala tako lako. Već posle nekoliko trenutaka, osetio sam da je mokra od sokova, i da mnogo lakše klizim u nju. Njihala se brzo, prigušujući uzdahe. Kako je samo bila uska. Osećao sam svaki nabor unjoj. Vrtela je onom njenom čvrstom guzom, uvijala se i stenjala. Pustio sam je da vodi igru, radila je to više nego sjajno. Ubrzala je, savila glavu ka meni i ljubila me. Kladim se da je to uradila da ne bi vrisnula kada je doživela orgazam. Ipak su u prizelju bili njeni matori i moja baba. Svalila se na mene. Ja još nisam bio gotov. Samo sam je okrenuo na leđa. Pustila me je da svršim kako znam. Odvojio sam se od nje, a ona je ostala u položaju u kom me je i primila. Široko rastvorenih nogu sa široko otvorenom ribicom. U tom baba iz prizemlja viče.

– Deco, pones’te album. I mi da vidimo.

Jelena se na to nasmeja. Podiže se i brzo obuče. Poljubila me sočno. Kao jagoda na vrhu šlaga, za kraj. Podiže album sa natkasne pored kreveta i krenu dole. Ja sam ostao jos koji trenutak. Gledao sam fotografije mog dede, ćaleta ubačene u starinske ramove i okačene na zid. Izgledali su puni snage i zdravlja. Matori momci jakih ruku. I svi su mi namigivali, i davali mi smeškom ocene za uradjeno. Jesam li vam već rekao. To valjanje po dedinom krevetu sa Jelenom. To mi je bio prvi put. Požutelim fotografijama uzvratih osmeh i namignuh i krenuh za Jelenom. Biće ovo jedno dugo toplo leto na selu!