Svršila je tako intenzivno da je morala da me preko majice zagrize za rame da ne bi krikom probudila ceo autobus. Mislim da mi je ostavila trag cele vilice na koži ali mi je to prijalo jer takav ženski orgazam još nisam doživeo. U trenutku ekstaze palo mi je na pamet da ću odmah kada se vratim u Beograd istetovirati taj zagriz na svom ramenu, kako bih sačuvao uspomenu. Kakav ludak.
„Svaka čast“ šapnula mi je, ljubeći me ponovo.
Dok smo se ljubili, osetila je kamen u mojim gaćama i šapnula mi:
„Jedva čekam da ga vidim. I da ga opet posisam.“
Bio sam van sebe od sreće.
Primirila se i zaspala na mom ramenu, a ja sam gledao u mrak i razmišljao da li se ovo stvarno dogodilo.
Oko sat vremena kasnije, vozač je zaustavio autobus i stali smo na pauzu. Svitalo je, pospani putnici su izlazili na veliki parking i delovalo je kao da niko nije ni slutio šta se maločas desilo u autobusu kojim su putovali.
Obilazio sam grupe putnika da proverim da li je sve u redu i odgovarao na uobičajena pitanja – kada stižemo, šta ćemo prvo videti i tako dalje.
Video sam Lidiju koja se malo izdvojila od grupe i pušila cigaru, koja joj je neviđeno dobro stajala. Osmehnula mi se i rekla:
„Uh, znaš koliko sam čekala na ovu cigaru.“
Nisam pušač, ali sam mogao da zamislim koliko.
„Koliko još?“, pitala me je.
„Sa tobom, koliko god želiš“, odgovorio sam, namigujući joj, na šta se široko nasmejala, pokazujući svoje bele zube.
