Udala sam se sa 17 godina, ni školu nisam bila završila… LJUBAV! Sve je bilo kao u snu, imala sam najboljeg muža na svijetu, svekrva mi nikada ružnu riječ nije rekla, ma neopisivo.
Čak nam se posrećilo i već prve godine braka rodila sam prelijepu djevojčicu… bio je sretan i nije mu bilo bitno što nije dobio sina, kao većini muškaraca. UH… onda je sve krenulo naopako. Moj muž je doživio stravičnu saobraćajnu nesreću, tuga velika… Nije bio kriv, jednostavno bio je na krivom mjestu u krivo vrijeme, da tako kažem. Pijani muškarac se nekontrolisanom brzinom zakucao direktno u automobil mog muža i… GROZNO. 6 MJESECI SE BORIO ZA ŽIVOT.
Na žalost nije uspio, organi su počeli da otkazju jedan za drugim i… UH, prošlo je od tada 5 godina, kao da je bilo juče, bol i tuga su iz dana u dan sve jači. Kćerka nam je ove godine krenula u školu, ista on i vjerujte mi da je jedini razlog zašto sam još uvijek živa. Imam nepunih 25 godina, neke moje drugarice se još nisu ni udale, a ja sam prošla toliko toga. Kako nam je moglo biti lijepo, imali smo sve, a onda… Idu praznici i movlim sve koji piju da ne sjedaju za volan pijani i zbog sebe i zbog njhovih bližnjih, ali i zbog svih nedužnih ljudi u saobraćaju i njihovih porodica. Ne vozite pijani, MOLIM VAS!!!
BONUS ISPOVEST:
I bez dodira sam bio na korak do erupcije…ODLEPILA JE KAD JE VIDELA KOLIKI JE…
Petak poslepodne, sedeo sam u nekakvoj ostavi/svlačionici bolnice nakon završenog zahvata uklanjanja madeža s vrata. Pravilo je da moraš čekati pola sata nakon zahvata, pre nego odeš. Valjda da se operu od odgovornosti ako ti posle od anestezije, šta ja znam …? I kao da to dosadno čekanje i peckanje od popuštanja anestezije nije bilo dovoljno, još je i neka medicinska sestra stalno bubala vratima ulazeći-izlazeći. Neka jeziva starka, pred penziju, koja se svaki put kad bi ušla cerekala i nešto si mrmljala.
Ni zapuštena, ni neugledna, samo sjebana. “Ovoj su, garant, poverili ove prostorije, samo da nema kontakt s pacijentima. Da ne bi tužbu dobili.”, pomislih. Pogledam na mobilni i shvatimm da je prošlo već nekih 20 minuta. “Ma, idem se presvući’, javit im se i pedala. OK se osećam, a i ide mi se kući.”, iskalkuliram u glavi. Po već deseti put čujem vrata. Par koraka i onda glas sestre iza paravana:
“Jes’ ti zadnji?” – “Jesam!”, ko iz topa ispalim samo da je se rešim. -“Jel’ trebaš pomoć?” – “Ne!” – “Sigurno?” – “100%!!!” – “Dobro, zovi ako trebaš.”, završi, zaviri iza paravana i ode. “Ufff… Samo si mi ti još falila.”, pomislih i sedoh na klupu. Počeo sam se skidat kad mi je sinula ideja. Prljava… “A, da pokušam odigrat nešto? Polu-gabor je, ali deluje svakakva.” Odavno sam preko chatova, foruma, appova tražio iskusne dame. Nisam nikad otišao dalje od chata jer su bile predaleko, presumnjičave ili bi se i ja sam ustrtario na kraju i odustajao od sastanaka.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
