Bili smo srećna porodica
Imao sam srećno detinjstvo kao većina dece. Roditelji su mi pružali sve što mi je bilo potrebno. Ne mislim samo na materijalne stvari. Pružili su mi ljubav, toplinu porodičnog doma i osećaj da pripadam negde. Ja sam sin jedinac, tako da je sva pažnja bila usmerena ka meni.
Sve je bilo idealno dok nas otac nije napustio. Jednog dana se samo spakovao i otišao kod druge žene.
Kasnije smo majka i ja saznali da se s njom viđao pune dve godine. Jedno vreme sam bio besan na njega, ali kako je vreme prolazilo, moj bes je jenjavao jer nisam želeo da budem nervozan svakodnevno zbog njega. Pustio sam to i zaboravio da sam ikad imao oca.
Majka je bila tužna jer je muž napustio. Par puta sam je zatekao sa suzama u očima.
Nikad mi nije priznala da je plakala zbog njega, ali ja sam znao razlog jer pre razvoda nikad, ali nikad nije plakala. Kao sin jedinac koji je već punoletan i kao glava porodice i jedini muškarac u kući, imao sam potrebu da nekako zaštitim majku. Da joj se nađem u nesreći i da joj pomognem.
Pokušavao sam da usrećim majku
Pokušavao sam na sve načine da usrećim majku, ali ništa nije pomagalo. Bila bi srećna sat-dva, a kasnije bi se ponovo zamislila, mislima odlutala negde i plakala.
S obzirom da je moja majka u to vreme bila relativno mlada žena jer se mlada udala i rodila mene, smatrao sam da bi bilo bolje ako bih joj pomogao da pronađe nekog novog muškarca. Namestio sam joj tri sastanka preko sajta za upoznavanje sa razvedenim ženama.
Jedva sam je naterao da ode na sastanak i pruži šansu tim ljudima. Vraćala bi se nezadovoljna i govorila mi da to nije to i da ne želi više da ih vidi. Posle nekog vremena sam odustao od ideje da majci pronađem novog momka.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
