– Kako misliš kako je bilo – rekoh ja zbunjen.
– Pa kako si se proveo sa njom,je li bila od kakve koristi – pitala me Ivana
– Jeste,donela mi je sok i kolače da se osvežim – rekoh.
– Pa dobro,ako bi ja mogla da ti nešto pomognem samo kaži,ako ti treba društvo tu sam – reče Ivana.
– Pa kako hoćeš,prijalo bi mi društvo – rekoh i pomislih da bi stvarno voleo da se družim sa njom kao sa njenom kevom.
Radio sam tako skoro do sedam sati uveče a Ivana mi je jedno vreme pravila društvo.Posle su došle Zorica i mala.Zorica me gledala ispod oka.Kao da je imala osećaj da nas je Ivana čula.Takav osećaj sam imao i ja.Kada sam završio sa poslom seli smo da popijemo kafu.Ja i Zorica smo krišom razmenjivali poglede pokušavajući da jedno od drugog saznamo da li Ivana nešto sumnja.Ivana je jedan takav pogled i videla ali ništa nije rekla samo se nasmešila.
– Pa majstore moramo se dogovoriti da mi okrečiš stan u Beogradu – reče Ivana.
– Rado ću to da uradim – rekoh joj.
– Ali se moramo dogovoriti kad onaj moj ne bude tu jer on ne voli baš te radove – reče Ivana pogledavši me nekim zavodljivim pogledom.
– Kad tebi odgovara – rekoh joj.
– Dogovorićemo se kada će to biti – reče Ivana.
Ja sam se pozdravio sa njima i ostavio sam broj Ivani da me zovne kada bude htela da kreči stan.Razmišljao sam ako bude sama kao i Zorica da sigurno neću propustiti šansu da je povalim.
