– Marko, Marko …
Jecala je moje ime. U njoj sam plovio, uzimao je i sebe davao, punio joj picku kurcem, kurac njenom pickom okruzivao. Ja sam nju jebao, a ona je mene. Niko tu nije bio jebac, niko jeben nije bio. Oboje smo. Ljubav je to bila. I vodjenje ljubavi…
– Marko!
– Marina!
Pridrzavajuci je, spustio sam se u sedeci polozaj. I drugu je nogu obavila oko mene. Podvukao sam dlanove pod njenu guzu i pomogao joj da se bolje nabije, da poskakuje, da se dize i spusta na mom kurcu. Dahtali smo, pretvoreni u divlje zveri, u dzinovski kurac i dzinovsku picku, gladni orgazma, zajednickog, istovremenog.
– U mene! U mene! – pocela je da vristi i ja sam pustio da se sasvim nabije.
– U tebe cu! U tebe cu! – jeknuo sam i zgrabio je za ramena, ispod pazuha.
Povukao sam je dole, da legne sasvim na kurac, da ga do poslednjeg milimetra oseti, a onda sam jeknuo i poceo da svrsavam u nju. Zarezala je i zube zabila u moje rame. Njeni unutrasnji misici su poceli fantazmagoricni ritual grcevitog stezanja i opustanja u orgazmu, a Marina je drhtajima pratila taj ritam, jecajuci i stenjuci, da bi oboje, trenutak kasnije, iz grudi istisnuli orgazmicki vrisak. Novi Sad je cuo! I vreme se za trenutak zaustavilo, Zemlja prestala da rotira, a sav kosmos se preselio u nas dvoje, spojene u jedno bice… Kasnije, lezali smo na tepihu u dnevnoj sobi. Televizor je bez tona radio. Pijuckali smo vino i kroz osmehe se gledali.
– Zasto si dosla? – upitao sam je u jednom trenutku.
Pogledala me je u oci.
– Da ti kazem nesto … Udajem se sledecedeg meseca …
Za srce me je ujela. Ali, to nisam pokazao. Podigao sam casu i nazdravio.
– Neka ti je dug i sretan brak, draga moja Marina.
U oku joj je suza zaiskrila. Uvukla se u moje narucje i skupila, slicna mokrom vrapcu na dlanu.
– Da li mi iskreno zelis srecu? – upitala je.
Povukao sam njenu saku ka svom kurcu.
– Pipni, draga moja Marina. Iskrenost mi raste …
