Bojim se šta će dalje biti… Imam 42 godine, žena, djeca… porodičan i noramalan muškarac! Imamo veliko imanje i danas je sa mnom u obilazak pčelinjaka išla kćerka mog rođenog brata. Djevojčica, ima 16 godina, istina razvijena, ko seosko dijete, ali djevojčica.
Bila je lagano, ljetno obučena i iznenada ju je ujeo stršljen i to malo ispod stražnjice. Uvijala se od bolova, a obzirm da je dom zdravlja nekih 30km udaljen nisam imao izbora, MORAO SAM JOJ NEKAKO POMOĆI… povalio sam je na zemlju, i ustima pokušao isisati otrov iz rane. U tim trenutcima mi je mozak bio totalno oduzet… odveo sam je do obližnjeg potoka i rekoa joj da sjedne u vodu i da će joj pomoći.
Na sreću dobro je, ali moja muka se nastavila. Prosto sam otkinuo na nju i sada kada su se strasti smirile i dalje razmišljam o njoj. Znam, grijeh je, bolesno, odvratno i svjestan sam svega toga, ali džaba… Gadim se sam sebi i prosto se bojim budućnosti i toga šta se može desiti
BONUS ISPOVIJEST:
Ona ima dečka, ja devojku… Prevario sam devojku sa kojom sam u vezi skoro četiri godine sa devojkom koju sam upoznao preko interneta. Počeli smo da se susrećemo po komentarima u raznim grupama na fb-u totalno kompatibilni, vremenom ostvarimo kontakt i kliknemo na prvu.
Vidimo se, počnemo druženje koje se nastavi narednih par meseci. Posle pola godine se smuvamo, oboje malo pripiti, ali ne i pijani.
Toliko sam uživao da sam razmišljao da raskinem sa devojkom zbog nje, ali na žalost klinka je maloletna i ima samo 17 godina. Velika razlika obzirom da je meni 29, ali… to nas ne sprečava da budemo evi već skoro godinuzajedno. Ona ima dečka svojih godina, ja devojku mojih i stvarno nam je super, za sada… valjda nas ne razotkriju.
