Iz Bosne sam i trenutno živim u Beču. Tako sam razočarana da ne znam od kuda da počnem… Iduće sedmice planirali smo da posjetimo moje roditelje u Bosni, a danas mi je muž rekao da on ne ide, a ja da idem sam i da se ne vraćam njemu u Beč.
Šokirala sam se, počela da plačem… nisam znala zbog čega je to odlučio, zbog čega me otjeruje, a onda mi je rekao da me uhvatio kako kradem od njega.
To me baš pogodilo, jer pod krađom smatra to što sam sa njegovog računa skinula 100 eura da kupim poklone mojim roditeljima, sestri, bratu i njihovoj djeci.
Grozno… jer kada idemo njegovim roditeljima i njegovoj porodici potrošimo i preko 200 eura na poklone. Stvarno grozno, još mi je sve što sam kupila uzeo i natjerao me da mu dam račune da može da vrati poklone koje sam kupila.
Kada smo se vjenčavali i dok sam bila u Bosni bila je skroz druga priča, hvalio se hiljadama eura koje zarađuje i KOJE TROŠI, a sada ovo… Ustvari kada sam bolje razmislila problem je druge prirode… Naime već 3 godine smo u braku i ja još uvijek nisam rodila ni jedno dijete, imam manjih zdravstvenih probleme, a on želi djecu… ne zbog djece, već zbog socijalnih primanja na djecu, a ovo sa 100 eura je našao kao izgovor.”
BONUS ISPOVEST:
MOJ PONOS UPADAO JE U NJEN VRELI VULKAN U UZAVRELOM RITMU: Cepao sam je u “dogi” stilu sve dok moji topli mlaz nije završio duboko u njoj
Kao i mnogo puta do sad pošao sam na dogovoren adresu. Zimski dan, kiša, da je bar sneg, gužva kakva samo u Beogradu zna da bude petkom. Parking, nemoguća misija, posle mnogo, mnogo kruženja nalazim mesto ne tako blizu zgrade gde treba završiti posao, kasnim, treba preneti alat, kiša i dalje pada….
Po ko zna koji put, pitam se, da li je realno da sam prihvatio da završim i ovo, dosta je već bilo, za ovaj dan, nedelju, godinu. Posla mi je preko glave. Šta je, tu je, valja požuriti, završiti posao a onda posle duže vremena, vikend ću prespavati, dobro, možda par piva sa drugarima ali treba mi reset, odmor, dosta je posla bilo u kontinuitetu u zadnje vreme.
Gospođa je iz unuzrašnjosti, doktorka, majka odrasle dece, došla u Beograd da “konačno, posle par godina “, od kupovine stana, postavi novu rasvetu ćerki koja studira u Beogradu, brucoškinji koja je trenutno na ekskurziji. Pričljiva, ljubazna, od starta me nagovara da presvučem polumokru majicu koja se natopila kroz duksericu jer “ko još nosi jaknu zimi, jel?!” Ja odbijam, kažem, brzo ću završiti, otporan sam, navikao i slično, međutim ne ide posao uvek po planu, moram ponovo do kola po druge tiplove, kiša je smanjila ali ja sam još više natopljen. Tek sada po povratku primećujem koliko je doktorka zapravo zgodna u uskoj trenerci koju ima na sebi, malo jača, taman po mom ukusu istrćene guze u polutangi koja se ocrtava ispod zategnute trenerke. Gore maica otvorena, ispod trenerke, previše zakopčane, grudi lepe, samo se naziru, oble, velike, baš mi zapadaju za oko. Crna paž frizura, blaga šminka kako i dolikuje ženi tih godina, lepo lice…
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
