Radim u jednoj vrlo modernoj i savremenoj stranoj firmi. Enterijer kao u vrhunskoj New York firmi sa 5-te avenije ali pogled kroz prozore pruža jedinstven doživljaj post-socijalizma Novog Beograda. Poštuje se dress code, što će reći formalno ali ležerno, palačinka nije obavezna. Bez obzira da li imamo kontakte sa klijentima ili javnošću dress code se mora poštovati zbog imidža firme. U opisu mog posla je svakodnevni kontakt sa klijentima i institucijama širom sveta što je sjajno ali to podrazumeva i vrlo neprijatno klizno radno vreme, Azija radi kad je kod nas noć. Ne retko sam morao i noću da budem na poslu. Kao i svuda na zapadu promoviše se otvoreni radni prostor, veliki prostor podeljen boksovima ali na svu sreću imam svoju zatvorenu kancelariju na kraju i sekretaricu koja sedi za stolom ispred.
Danka, u svojim ranim 30-tim, lepuškasta, smeđe ravne kose i mogu reći lepog lica koje krije iza naočara. Visoka oko 175cm relativno vitke građe sa lepim većim sisama koje ume da istakne. Suknje joj jako lepo ocrtavaju guzu i bokove a iznenanđujuće uzan struk naglašava upravo te obline. Vrlo je profesionalna u poslu i jako prijatna osoba, poznaje me i zna tačno kako i šta. Vrlo često i bez napomene zna šta treba da uradi. To mi jako olakšava posao. To formalno oblačenje nas sve čini vrlo poslovnim bez ikakvih nagoveštaja neke seksualnosti. Mislim da upravo zbog toga i postoji.
Kao što spomenuh, moje neprijatno radno vreme me često tera i noću da radim. Danka me uvek pita da li ostajem ili ću dolaziti kasnije i da li mi je potrebna. Po njenom pitanju vidim da joj uopšte nije problem da ostane ili dođe i bude noću na poslu zbog mene. To izaziva veliko poštovanje kod mene i zaista me oduševljava. Naravno, nikad nisam od nje tražio prekovremeni ili noćni rad i uvek joj se zahvalio na ponudi ali odbio i rekao da mogu sve sam.
Pauza za ručak je kad svi glavom bez obzira izlete iz firme, raštrkaju se po kafićima i restoranima kojih ima dosta a na kraju pauze pune kancelarije kao mravi. Ja nisam u obavezi da poštujem taj striktni raspored pa mogu praviti pauzu kad god hoću. Neverovatna tišina zavlada firmom kad je pauza, nekoliko puta sam ostajao u kacelariji što zbog razgovora sa klijentima što zbog posla.
Takođe imamo i pravilo unisex WC-a već neko duže vreme u skladu sa vrlo savremenim pristupom ravnopravnosti polova. Prostor je dosta veliki sa 10 kabina, nema pisoara i podeljen je u dve prostorije. Prva ima ogledala sa obe strane i umivaonike kroz koju se ulazi u drugu sa kabinama. Firmu čine uglavnom mladi ljudi kojima odgovara takav pristup a ako im i nije odgovaro u početku navikli su se jako brzo. Tokom pauze i tu je apsolutna tišina, nema nikog.
Jednom prilikom svi su odjurili na pauzu za ručak a ja ostao da završim razgovor sa klijentom. Tog dana sam poneo svoj ručak tako da nisam imao potrebe da trčim sa drugima u restoran. Kad sam završio razgovor otišao sam da operem ruke pre ručka. Nema nikog, tišina. Ulazim u WC, sva vrata se otvaraju u oba smera, imaju povratni mehanizam i nemaju kvake. Dok sam stajao ispred umivaonika čuo sam neko tiho stenjanje i uzdahe. Iz prve sam pomislio da se neko izgleda muči u WC-u sa istovarom, čekao pauzu da ga ne slušaju svi. Nije mi zvučalo muški već onako sexy ženski pa nisam pustio vodu na česmi već osluškivao. Zaista, zvučalo je baš ženski. Radoznalost je prevagnula i polako sam ušao gde su kabine, nečujno. Nisam mogao da odredim iz koje kabine dopire glas pa sam polako krenuo dalje. Čulo se iz kraja levog reda kabina pa sam prišao bliže. Jeste, poslednja kabina sa leve strane je bio izvor prijatnog ženskog stenjanja i uzdisanja.
– Ohhhhh, mmmmm, ahhhhhhh.
Šta li se dešava? Ne zvuči kao napor već zadovoljstvo. Moram priznati vrlo popaljivo. Nisam mogao da izdržim i morao sam da vidim ko je u pitanju. Nisam razmišljao o posledicama mog čina jer je radoznalost bila mnogo jača. Polako sam odškrinuo vrata tek da jednim oko vidim.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
