Želio je otkazati vjenčanje… Obzirom da smo ja i moj momak neka dalja rodbina, 4, 5 koljeno kako se to kaže prije vjeridbe smo uradili nalaze krvi i svega ostalo da utvrdimo da se naša krv slučajno ne podudara, jer to ne bi bilo dobro za naše potomke.
Rezultati su pokazali da nismo u krvnom srodstvu, ali ispostavilo se da je moj momak sterilan i da i onako nikada neće moći imati djecu. Veliki šok je to bio za nas oboje. Par dana nakon toga on je odlučio da otkažemo vjeridbe i da prekine sa mnom jer kako je govorio želi da sebi nađem nekog sposobnog muškarca, a ne invalida a da će on sebi naći nešto poput njega.
Nisam mogla da vjerujem šta mi govori, a onda sam mu rekla. Vidi invalidu idući vikend ae nećemo vjeriti, a jedini razlog je što ćemo se odmah vjenčati i nikada više da nisi rekao za sebe da si nesposoban i invalid.Bio je zbunjen nije znao na prvu šta sam rekla, a kada je shvatio vjerujte da je zaplakao kao malo dijete… ima 28 godina. U braku smo evo 3 godine, skupljamo novac, tražimo način kako da dođemo što prije na donatorsku oplodnju. Nije lako, sami znate kako je u našoj zemlji, ali nadamo se i svakodnevno borimo da se ostvarimo kao roditelji i da dodatno začinimo našu ljubav, naš sretan brak. Pomolite se za nas, ako nekada nađete vremena i sjetite se, Tomo i Ana, ljubimo Vas sve.
BONUS ISPOVEST:
GOSPODINE TREBA MI, DAJTE GA! Bila sam samo u mrežastim čarapama i čekala ubod!
Nataša je sebe morala da podseća da je ovo želela. Crna traka preko njenih očiju nije joj dopuštala da išta vidi. Svaki zvuk koji je mogla da čuje u sebi je zato nosio pretnju. Čak i zvuci koje je prepoznavala, ali bilo je mnogo više onih nepoznatih. Koža joj se ježila. Obukla se po njegovim uputstvima. On je vodio celu igru od samog početka. Takav je bio dogovor. Ona je na to pristala. Ona je to želela. Pomagalo je setiti se toga. Jer, spisak odeće koji je od njega dobila bio je tek prva stvar zbog koje je osetila da joj se lice crveni. Ali poslušala je, igra je bila takva, na to je pristala. Mrežaste crne čarape. To je bila jedna od stavki na spisku. Obukla ih je. Za njega. Ove čarape bile su jedini deo odeće koji je još uvek imala na sebi. Sve ostalo morala je da skine, po njegovom naređenju, pred njim.
Koža joj se ježila, što zbog svežeg vazduha u prostoriji, što zbog straha. O, da, straha je bilo. Natašino srce lupalo je teško i glasno. Svaki zvuk, stvaran ili zamišljen terao ju je da poskoči. Nije mogla ništa da vidi kroz povez. Nije mogla da izvuče ruke iz kožnih lisica kojima su bile vezane i podignute visoko iznad njene glave. Kada ju je vezao, njen tamničar je zakačio lisice za metalnu kuku pričvršćenu za lanac očigledno namenjen u ove svrhe. Zatim je lanac pomoću posebnog mehanizma povukao na gore, povlačeći i Natašine ruke. Onda ju je tako ostavio i otišao.
Morala je da stoji na prstima. Podesio je dužinu lanca tako da je samo prstima i jagodicama stopala doticala pod. Nataša je bila potpuno bespomoćna. Nataša je bila potpuno slepa, vezana, bespomoćna i uplašena. Čekala ga je da se vrati osluškujući zvuke koje je proizvodio negde na spratu. Drhtala je. Delom od hladnoće, delom od straha. Delom od napora da se održi na vrhovima prstiju. Nataša je ovo sama želela. Kada mu je saopštila svoje fantazije on nije ništa rekao. Dugo vremena. A onda je došla lista zahteva. Dugo ju je proučavala boreći se sa sukobljenim emocijama. A onda je pristala. Jer je to želela. Ponavljala je to sebi.
Ponavljala je to sebi kada su zvuci postali bliži i otvoreno preteći. Prvo škripa kvake pa otvaranje vrata. Teški koraci na stepeništu. Pretrnula je, čekajući da joj se obrati. Koraci su se zaustavili. Bio je negde iza nje. Negde blizu nje, čula ga je kako diše. Nije se usuđivala da išta kaže. On, on je bio taj koji će se njoj obratiti kada bude odlučio. Poskočila je kada je osetila njegove šake na svojim butinama. Opekle su je kao vatra. Osetila je kako joj se u glavi vrti, kako joj se bradavice ukrućuju a noge otkazuju poslušnost. Nije ovo očekivala. Uspeo je da je iznenadi. Sa usana joj se oteo prigušeni vrisak.
– Bojiš se? – čula je njegov šapat na nekoliko milimetara od svog uha dok su njegove šake pohlepno stezale njenu kožu.
– Da – odgovorila je.
Grudi su joj se ubrzano podizale i spuštale dok se borila za dah. Imao ju je. Imao ju je potpuno u svojoj vlasti. Sada je toga po prvi put postala potpuno svesna. Čula ga je kako se smeje dubokim, tihim glasom. Njegova desna šaka se pope uz Natašina rebra i poče da steže njenu dojku.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
