Počeo sam izlaziti sa sestrom… Pre nekoliko godina sam počeo da izlazim sa sestrom jer postala je veoma popularna imala je puno lepih drugarica. Tada je bila veoma lepa i zgodna, ali bila je u fazonu da neće još imati dečka, pa smo otisli na jedno pijano punoletsvo.
Kad samo se vraćali kući ponašala se pomalo čudno u toku puta. Kada smo stigli kuci, mama i tatu su već spavali, ona je rekla idem da se presvučem pa ću doći kad završim sa presvlačenjem. I na kraju došla je, rekao sam joj da je luda da se odmah obuče.
Polju.ila me na blic i ništa preozbiljno, otisla da spava. Ali posle svake devojke mi se svidjala sestra ali na kraju sam se na čudan način muvao sa sestrom i sa njom to je trajalo samo par dana jer je idalje bila neozbiljna posle toga.
BONUS ISPOVEST:
Kućna pomoćnica mu sredila kuću, pa na kraju USISALA I NJEGOVU BATINU!
Da se ne lažemo, ja sam sasvim prosečan tip, ozbiljno zašao u pedesete, oženjen, otac skoro odrasle dece, knjigovođa sa sopstvenom agencijom koja posluje na ivici rentabiliteta u maloj kancelariji u dnu dvorišta naše porodične kuće.
Voleo bih da je drugačije, ali kad nije, moram reći da sam takođe i prosečan jebač (pošteniji bi kazali, donja granica) već dugo posvećen jedino sopstvenoj supruzi. Na žene sam uglavnom gledao čisto poslovno, tek poneka, preterano zgodna ili atraktivna bi me štrecnula i to je sve.
Nesrećna Marina je spadala u red onih koje sam primećivao tek kao tridesetogodišnju komšinicu, raspuštenicu već nekoliko godina (od kada su je, kao nerotkinju, najurili iz Valjeva, gde su je njeni udali uz dobar miraz).
Kad bolje razmislim bez miraza se i nije mogla udati imajući u vidu njen izgled (srednja visina, grube crte lica, leđa kao u solidnog rvača, večito prisutan stomačić, čudno spljoštene sise uvek stegnute nekim crnim brushalterima i upadljivo kraća leva noga). Ono, klinci iz komšiluka su se često zezali da naša Marina nema jednu kraću nogu, njoj je ona druga duža!!
Rekoh „nesrećna” jer je to zaista i bila: em se jedva udala, em se razvela, em je imala tu fizičku manu i povrh svega stare džangrizave roditelje za koje je očigledno bila ballast, pored druge dve srećno udate ćerke koje su im povremeno dolazile u kuću (najčešće da im utrape buljuk unučića koje treba čuvati). Marina je živela tiho i neupadljivo u potkrovlju porodične kuće, po ceo dan nešto raspremala i kuvala, revnosno pazila decu svojih sestara i ćutke podnosila stalne roditeljske kritike.
Ponekad bi, tu i tamo, uglavnom kod žena iz kraja bila angažovana na generalnom sređivanju njihovih kuća i za zaista kvalitetno odrađen posao bivala bedno plaćena. Mene je uvek oslovljavala sa čika Jovo pa tako i pre neki dan kada sam je zamolio da mi malo sredi odavno zapuštenu kancelariju.
– Bez brige čika Jovo, ima sve da se blista!
Došla je rano ujutru (“da izbegnem vrućinu” rekla je) i odmah se bacila na posao: skinula je zavese, ubacila ih u našu veš mašinu, poiznosila stolice i tonu fascikli na dvorište, zgrabila usisivač, krpe, deterdžente i nastalo je neviđeno ribanje. Oko podneva sam se vratio iz grada i nekih banaka i zatekao je preznojenu od glave do pete kako privodi posao kraju. Kancelariju nisam mogao da prepoznam, sve je blistalo, mirisalo na čisto, registratori I fascikle složeni kao kutijice u apoteci.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
