Skrenuli smo u njenu ulicu i ubrzo se našli ispred kuće pred kojom smo se nebrojeno puta opraštali na rastanku, ne želeći da se odvojimo, uvek gladni, željni još jednog dodira, još jednog poljupca.
Tako je bilo i sada… Sakriveni malo u senku ulične rasvete, nastavili smo da se ljubimo, da pijemo jedno drugo, kao da nismo ni prestajali. Drhtala mi je u zagrljaju dok sam ruku zavlačio pod njenu majicu. Uvijala se oko mene u gorućoj želji da me oseti čitavog. Iznenada, vazduhom je ponovo prošao dobro poznati miris…
“Lipa?”, rekoh kratko.
“Mmhmm…Komšijska, zar si zaboravio?
Obooožaavaam je!”, zaustavila se i duboko udahnula.
“Dođi, pokazaću ti gde se najjače oseti…”, uplela je svoje prste među moje, i povela me za sobom… U mrak svoga dvorišta.
Toliko puta sam bio u tom dvorištu, ali nikada u to doba noći… I nikada, nikada nisam osetio miris lipe, iako mi ga je ona spominjala.
Što smo više prilazili letnjikovcu koji se nalazio negde na sredini, dugog dvorišta postavljen više do komšijskog, miris se intenzivirao.
“Osetiš?”
“Mmmhmm”, odgovorih.
Ušli smo u još veću tamu letnjikovca obraslog bršljanom i nečim što je ona zvala “plava kiša”, i seli na ljuljašku.
“Sigurna si da je ovo u redu?” , upitao sam je, tek da pitam.
“Ne… Ali je lepo.. zar ne?…A na kraju, zar ima išta loše u tome da se malo.. ljuljamo… dok… njuškamo…lipu?”, odgovorila je samo naizgled nevino.
Kako je samo uvek bila, vrcava, dvosmislena… Koliko me je to uzbuđivalo kod nje, kada se samo setim… Tanana, nežna, krhka i ranjiva, a snažna, jaka i divlja, razuzdana… Krotka, a neukrotiva…takva je bila. Pitam se da li je još uvek. Da li ju je život promenio? Da li mu je dozvolila? Poznajući je, ona je promenila njega, kao što je neprimetno menjala sve oko sebe, bez mnogo truda. Kao što je promenila mene, bez namere da to učini.
Gledao sam je u tom mraku pod tek blagim svetlom ulične rasvete koje je dopiralo…gledao i želeo da pojedem to što vidim.
Odvojila se od mene, znajući da želim te male ali jedre, čvrste grudi pod svojim šakama…te ukrućene tamne bradavice pod svojim jezikom, zubima (pitam se, krute li se tako i dalje pod tuđim prstima, usnama, na prvi dodir?)
Nisam žurio dok sam im prilazio i to ju je izluđivalo. Puštao sam da joj celo telo podrhtava od goruće žudnje pre nego što sam spustio usne na nežnu kožu stomaka. Zadrhtala je još jače nakon čega sam nastavio put naviše, ka njima, ostavljajući vlažni, sluzavi trag za sobom.
Izvijala je leđa, isturajući mi ih, podmećući te napupele mirisne pupoljke…. Obujmio sam ih šakama, spustivši tanki pamučni grudnjak ispod njih i uzimao, obljubljivao jednu… pa drugu….Njeno mazno, lagano predenje me je ložilo, osećaj njenih krutih bradavica u mojim ustima, pod jezikom, dovodio do zategnutosti među nogama.
Soba njenih roditelja je bila na svega par metara od nas, i prozor je zasigurno bio otvoren, jer je bilo toplo. U mukloj noći se mogao čuti svaki šum, ali to me nije sprečavalo, da želim da osetim ukus njene sočne pičkice, znajući da njeni uzdasi ne mogu i neće biti tihi.
I krenuo sam, krenuo naniže, da zadovoljim svoju glad za njom.
Pratio sam drhtaje njenog stomaka, dok sam vrelim dahom i jezikom prelazio od jednog, do drugog kuka, pomerajući svakim prolaskom za milimetar niže, pojas pantalona. Držala me je šakama grčevito za glavu, ne dozvoljavajući mi da idem dalje, dok joj je čitavo telo treperilo, napeto. Nisam se obazirao, lagano sam nastavio ka svojoj želji….spuštajući se sve niže…i niže. Sreća, pojas njenih “landaraljki” je bio na gumu i to mi je olakšavalo, a njoj otežavalo mogućnost da me spreči u naumu da joj se spustim među gaćice. Iako me je šakama stiskala, nije mnogo uzmicala, a vrelina kojom me je milovala po licu je bila neopisiva. Zavukao sam kažiprste i povukao pantalone, taman toliko da oslobodim put do gaćica i njenih nežnih prepona. Laktovima sam joj blago razdvojio butine, taman toliko koliko dozvoljavaju pantalone, sasvim dovoljno da mi omogući pristup, a njoj svaki eventualni dalji otpor. Na prvi vlažni, blagi dodir usana koje je u stopu pratio jezik, stresla se kao strujnim udarom pogođena, i duboko zaječala, toliko da je u momentu zagrizla svoju ruku kako bi se iskontrolisala. Nastavio sam da klizim preponama slušajući je kako tiho stenje, molećivo, željno… Mirisi koji su dopirali do mojih nozdrva su me ošamućivali, terali da se bacim silovito, požudno, na sam izvor, ali sam se opirao porivu, znajući da uživa upravo u ovome… dugom iščekivanju… moga jezika i prstiju na svojoj pičkici…u njoj.
I nisam joj ih davao još uvek, postepeno pojačavajući pritisak jezika, toliko da sam je gotovo kidao zubima, pridruživši ih….
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
