Kako sam za Dan zaljubljenih ostala sama, jer je Lav na par dana otputovao iz grada, navodno poslovno, setila sam se svoje prijateljice Mirne, koja je sama bila već duže vreme, pa sam odlučila da je pozvem da provedemo veče kod mene, nameravajući da nas obe razveseliti jednim malim poklončićem. U stvari, pokazalo se da i nije bio tako mali. Naime, već neko vreme planiram da sebi priuštim jedan vrući striptiz, upravo onakav kakav nude zgodni mladići po raznoraznim oglasima, pa mi se Dan zaljubljenih učinio kao idealna prilika za ostvarenje te maštarije.
I tako, nakon dvadesetak pročitanih, pažnju mi je privukla jedna vrlo štura, ali konkretna objava: Drage moje dame, ako ste dovoljno zrele i pohotne, javite se vrlo zgodnom mladiću. Ni dan danas nisam sigurna da li se taj broj odnosio na godine ili centimetre, koji će vas uz simboličnu naknadu, u diskreciji vašeg doma, izazivati erotskim plesom, a nisu isključeni ni drugi oblici zabave.
Cena je bila prava sitnica, a i glas, koji mi se javio na telefon, bio je vrlo prijatan tako da sam ga odmah angažovala, naručivši ga za deset sati uveče. Naravno, Mirni nisam htela ništa da kažem, jer sam želela da je iznenadim, a i bojala sam se mogućnosti da joj se ideja ne svidi, pa da izmisli nekakav izgovor kako bi ostala kod kuće. Ovako, jadnica je sve vreme mislila da ćemo pijuckati kafice, ogovarati nekoga i gledati TV serije, kojih je te večeri bilo na pretek. Istina, to smo i činile, ali samo u početku, do deset sati. A onda iznenađenje!?
– Jesi li zvala još koju prijateljicu? – upitala je Mirna, kad je čula zvono.
– Koliko se sećam, ne! – odgovorila sam, glumeći da sam iznenađena kao i ona.– Nemam pojma ko bi mogao biti!
Zatim sam krenula da otvorim. A na vratima, sam Apolon!? Božanstveno lep, gorostasno visok, manekenski vitak, jednom rečju savršen!
– Dobro veče! Nadam se da sam na pravoj adresi? – pozdravio je i upitao, glasom radi kojeg sam ga i angažovala.
– Naravno, samo izvoli! – potvrdila sam i pustila ga unutra.
Dok je u hodniku skidao jaknu, iskoristila sam priliku i pojasnila mu plan koji mi se u međuvremenu iskristalizovao u glavi. Trebao je, naime, ćutke da uđe u sobu, pusti muziku i započne predstavu, ne obazirući se previše na Mirnu. Ja bih sve to u početku lepo posmatrala, jer sam silno želela da vidim izraz Mirninog lica kad shvati o čemu se radi, i da im se nešto kasnije, razume se, i sama pridružim. Momak, a rekao mi je da se zove Robert, blagonaklono je prihvatio moju ideju, iskazujući pri tome zavidni nivo profesionalizma. Zatim je pričekao da ugasim svetlo u hodniku, kako bih mogla neopaženo da virin, pa ušao i ostavio vrata malo odškrinuta. Malo je reći da je Mirna bila šokirana, a njeno lice kao da je govorilo.
– Otkud sad ovaj? I ko je on uopšte? Možda neki novi Laurin ljubavnik? Ili komšija? Zašto tako odvratno ćuti? Uh, kako je samo visok i zgodan! Sestra bi ga vrlo rado potrošila! Daj bože da joj je komšija! Ali gde to ide? Šta to radi? Pušta muziku?
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
