Moje ime je Danica, živim u jednom manjem mjestu jako blizu Banja Luke. Imam 42 godine iako jako fino izgledam i mnogi mi ne bi dali preko 30 godina.
Odrastajući kao vrlo bogato dete, nije mi nikad ništa falilo i uvek sam imala sve što poželim u životu. Moji roditelji su jako rano umrli u saobraćajnoj nesreći i ja sam ostala sa svojih 19 godina, sama u svom tom izobilju…
Snalazila sam se u poslovima i obnavljala sam svoju imovinu, svakim danom sve više, toliko da sam imala vremena i da ne radim ništa danima. Prijatelja sam imala puno, ali pravu ljubav nikad, jednostavno nije bilo suđeno, a muškarci u meni osim što su videli lepotu, draže im je bilo ono materijalno pa sam uvek patila u ljubavi. Duga crna kosa, prelepe plave oči i telo manekenke, bile su moje osobine kojima sam bila ponosna i koje sam volela uvek da ističem svakom prilikom, donosile su mi neku vrstu zadovoljstva. Ali muškarci su hteli samo jedno moju nevinost i moju lovu. Jednom prilikom jedna moja dobra prijateljica mi je rekla:
– Saro, tebi bi bilo bolje da pokloniš svoje bogatstvo nekom udruženju, jer možda tad nađeš svoju sreću.
Smejala sam se kao luda, ali nakon nekog vremena i ta ideja mi se sve više činila prihvatljivom. Dani su prolazili, a ja sam sve više osećala onu usamljenost i čežnju za muškim zagrljajem, a ono što se desilo tog dana samo je pojačalo osećaj. Kako živim u velikoj kući sa ogromnim vrtom i hrpom drveća i cveća trebao mi je baštovan, pa sam u lokalnim novinama dala oglas. Uskoro se javio neki mladić, imena Marko i ja sam ga pozvala na razgovor i upoznavanje.
Tog dana bilo je oko podne, kad se auto zaustavio ispred kuće i prezgodan mladić, naravno Marko došao je pred mene, a ja sam ostala u čudu njegovim izgledom. Malo duža crna kosa i velike crne oči, a telo kao u bodibildera ostavile su me bez daha. Razgovarali smo o tome što ga čeka kao mog baštovana i pokazala sam mu gde i šta sve treba da se radi, on je sve pažljivo pratio i upijao, a na moje čudo ja mu nisam bila ni malo zanimljiva. Meni se svideo kao osoba i zaposlila sam ga.
Drugi dan se pojavio rano ujutro i ja sam ga pustila da radi, bilo mi je glupo da mu visim na vratu svake sekunde. Kako je vreme odmicalo on se nije pojavljivao u kući pa sam se zabrinula i odnela mu vode i nešto da pojede. On je bio sav znojav i polugo a ja sam ga gledala zadivljeno.
Stvarno je bio komad. Pojeo je i ja sam ga ostavila samog sve do uveče, kad je došao da se pozdravi za taj dan. Bila sam naprosto očarana njime ali on nije pokazivao nikakve znakove da mu se sviđam bar malo što je mene bacalo u razmišljanje.
Dani su tako tekli jedan za drugim, a Marko je radio naporno satima bez ikakvog znaka umora na licu, a ja sam osećala svakim danom sve veću privlačnost prema njemu. Nakon mesec dana njegovog rada na mom imanju odlučila sam da ga pozovem na večeru i nadala sam se duboko u svom srcu da će prihvatiti što i jest na moje veliko veselje.
ČITAJ JOŠ NA SLEDEĆOJ STRANICI…
