Već neko vrijeme sumnjam da me žena vara. Dvije godine smo u braku, ali unazad mjesec dana potpuno je odsutna i potpuno ne zainteresovana za mene, dovoljno da posumnjam u njenu vjernost.
Danima sam razmišljao šta da uradim, kako da je provjerim, malo sam je pratio, ali ništa čudno i konkretno nisam otkrio. Danas sam odlučio da ranije odem kući sa posla, čisto da i to pokušam. Ušao sam u stan, onako polako, da je možda zateknem da se sa nekim dopisuje, razgovara, ali uslijedilo je mnogo, mnogo gore. Iz spavaće sobe sam čuo dobro poznat glas moje supruge. Nečujno sam došao da vrata spavaće i tada je uslijedio neviđeni šok za mene.
Moja supruga je bila u krevetu, sva van sebe od uzbuđenja i to sa mojom rođenom mamom. GROZNO! Ne znam šta mi je gore bilo ili što me vara, ili što to radi sa ženom i to MOJOM MAMOM. Polako sam izašao iz stana i otišao u park. Ne znam šta da radim, kako da se u cijeloj situaciji postavim. STIDIM SE NJIHOVE SRAMOTE
BONUS ISPOVEST:
Uzela ga u ruku i samo ga stisnula, zastenjao sam, u glavi mi je bubnjalo! Poželeo sam je zgrabiti i životinjski pokidati
Gledao sam kroz prozor, vani je lagano padala kiša … prokleti sivi grad, da sam bar negde gde ima sunca, boje i bar mrvu zraka. Bacam pogled na sat, izdajničko vreme, zar su kazaljke počele ići unatrag?
– Hvala bogu još pola sata i idem kući… ne mogu više slušati ljude, zamaraju me! U razmišljanju me prekida nečije nervozno kucanje na vrata – krasno ništa od mojeg ranijeg odlaska, ma reći ću jednostavno da dođe sutra tko god bio… Slobodnoo! – otpevam preko volje i napravim grimasu.
Vrata su se polagano otvorila i u sobu je ušla mlada zgodna djevojka duge tamne kose. – Napokon nešto lepo danas, pomislih, da je bar došla ranije.
Dobar dan! – rekla je polutiho, dobar dan. – odgovorio sam i merkao ju dok je prilazila stolu, miris njenog parfema ispunio je sobu…
– Izvolite sjednite.
– Ma samo sam vas htela… počeli smo pričati u isto vrijeme, oboje smo se nasmijali a pogledi su nam se susreli na sekundu, i dalje se smešila ali je spustila pogled kao da joj je neugodno… Ponovno me pogledala i lagano rukom zabacila kosu unatrag.
– Ma samo sam vas htela nešto pitati – nastavila je, ali i dalje s tim vragolastim osmehom.
– Recite kako vam mogu pomoći? – upitao sam je veselo, zadovoljan tim što nije samo još jedan dosadni pacijent.
– Zapravo kolegica mi radi ovdje, nastavila je – i dok sam razgovarala s njom, primjetila sam vas dok ste prolazili hodnikom, učinilo mi se da vas poznam od nekuda, malo sam ju izgnjavila i rekla mi je u kojoj ste sobi… ponovno se nasmešila i polagano sjela.
Na brzinu sam premotavao film u glavi od kuda bi me mogla poznavati i da li ja poznajem nju od nekuda ali ništa… Trznuo me zvuk njenog mobitela koji je pao na pod… lagano se sagnula da ga podigne, naravno da sam pogledao… nosila je košulju koja je bila raskopčana taman toliko da je pogled u tom trenu bio predivan. Imala je velike čvrste grudi koje samo što nisu izletile pri saginjanju.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
