Ostavio sam suprugu… Ostavio sam ženu nakon 3 godine braka samo iz razloga što nije mogla da ostane trudna. Iz bogate sam porodice i jednostavno mnogo mi je bitno da imam nasljednika, da se moje “loza” nastavi. U toj mojoj odluci su me podržavali i mama i tata.
Mnogo sam volio tu moju bivšu ženu, ali jednostavno morao sam, nije bilo drugog načina. Samo par mjeseci kasnije ona je otišla u Njemačku. Od tada se nismo ni vidili ni čuli…
Jučer sam je vidio sa njenim novim mužem i dvoje djece, stariji sin joj ima oko 7-8 godina i mnogo liči na mene kada sam bio klinac.
Kroz glavu mi je prošlo da je možda moj, da je možda bila trudna kada sam je otjerao, zastao sam da je pitam,a ona je pored mene sa svojim mužom i djecom prošla kao da me nema, kao da nisamo bili godinama zajedno.
Ne znam šta da mislim, šta da radim… neprestano razmišljam o njoj i tom klincu… da li je moguće???
Sa jedne strane bih volio da je moj sin, a sa druge :(… mislim da bi me to ubilo.
BONUS ISPOVIJEST:
Dečko moje najbolje prjateljice je baš sladak i mnogo dobro izgleda i čula sam od svoje prijateljice da ima VELIKI, uh baš joj zavidim. Otkako sam ga upoznala suzdržavala sam se da ga ne zaskočim.
Poslednji put izašli smo u jednom klubu, te posle ponoci majka me zvala da dodjem kući, te sam zamolila drugaricinog dečka da me doveze do kuće, tu su kroz salu nastala dodirivanja, te sam bila u kratkom minicu te nije mogao da odoli pa me je mazio po nozi, ja sam se smeškala zato što mi je prijalo… znala sam ako nastavimo da izlazimo zajedno da se neće na dobro zavrsi… ona zbog toga misli da ja njega mrzim. Naime jedno veče me nagovori da izađemo, bilo sve super ali je ona morala ranije kući. Ja se posle njenog odlaska ostala sa njim, imali smo zajedničke teme, te uhvatim sebe kako razmišljam kako bismo izgledali kao par i ljubavnici.
Tu se zgadim samoj sebi i odlučim da krenem kući, a on ni manje ni više nego me poljubi (ali bio je stvarno jako pijan). Odgurnula sam ga, on je tu došao sebi i izvinio se par puta. Najgore od svega je što mi se jako dopalo i nije bilo lako prekinuti tako brzo. Sad ne znam da li nešto njoj da kažem, plašim se da izgubim dobru drugaricu. Ne bih joj nikad to uradila.
