U trenutku dok smo se borili za zdravlje našeg deteta, vraćajući se iz Kliničkog centra, on je u kolima uveo svoju lju.avnicu, provalila po maramicama kod suvozačevog sedišta, gospodin se “zaigrao” pa ostavio vidljive tragove svuda u autu.
Posle sam otkrila sakriveni telefon. Priznao je, molio da oprostim. Oprostila sam. Ali već godinama ne mogu da spavam zbog toga. Svaki put kad me dodirne ili poljubi vidim ih u kolima, sećam se poruke koju mu je poslala kako ništa nisam provalila uz smejanje. Živim a mislim da mi je duša mrtva, da se raspadam.
Opravdanje za prevaru je to što sam se previše posvetila detetu. Detetu koje je bilo bolesno i zbog kog sam se molila da prohoda jednog dana. I pored svega ja se stvarno pitam da li sam ja zaista kriva za to što se desilo? Krivim sebe. Godinama. Često se svađamo jer mu “ne verujem”, a verovala sam mu nekada više nego sebi. A ja se ne usuđujem da mu opet verujem. I opet sam kriva JA jer NE ŽELIM da mu verujem. Da li zaista jesam.
BONUS ISPOVEST:
POHOTNO je palacala jezikom po lizalici dok me je gledala u oči! Onda se spustila na kolena i sve je EKSPLODIRALO!
Bojana, sestra mog najboljeg druga, inače moja koleginica u firmi, je čist seks. Tako dobra pička, tako je šarmantna, zavodljiva, da je to nestvarno. Moram da kažem, oduvek je postojalo priličnoo tenzije među nama, ali tek pre mesec dana smo počeli da se krešemo, bukvalno se ne skidamo jedno s drugog i ne biramo ni mesto ni vreme za to.
Ona ima 36 godina. Na štiklama je bukvalno moje visine. Srednje duga ravna i gusta crna kosa, svetao ten, krupne oči, pune usne i blistav osmeh. Vrlo vitka, dugih nogu, savršeno okrugle guze i prelepih grudi veličine grejpa (silikonske). Oblači se vrlo profesionalno i poslovno, ali opet tako da sve što je nalpeše na njoj bude ukusno istaknuto.
Pre par večeri, iako je već bilo 8 i nikog nije bilo u zgradi, barem sam tako mislio. Ja sam radio. Posao se nagomilao i poziv za pozivom, mejl za mejlom, bukvalno nisam izlazio iz kancelarije. Nadao sam se da mogu da priveem sve kraju za maksimalno pola sata kada je Bojana pokucala na otvorena vrata „ti ne nameravaš kući“ rekla je naslonjena na štok.
„Zar ti nisi kući“ pitao sam je, na šta je ona izvadila lizalicu i počela da je odmotava.
„Bila sam“ rekla je, odmotala lizalicu „ali me je Danijela (šefica) poslala da pokupim neka dokumenta i završim kući večeras“.
Telefon je opet zazvonio taman kada je ona značajno stavila lizalicu u usta. Ja sam se javio jer baš sam očekivao taj poziv, ali sam joj prstom pokazao da sedne na stolicu pored mog stola. Došetala je polako, vrcavo, sela, naslonila se i polako prebacila nogu preko noge.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
