“Imam jednu (bivšu) drugaricu od 35 godina koja ne može da ima decu (a to joj je bila najveća želja).
Prošle godine smo, dan posle mog 28. rodjendana, muž i ja dobili trojke, tri dječaka. Od tog dana, ona se prema meni ponaša drugačije, sa prezirom rekla bih.
Došla je u posjetu i pričala kako su bebe ružne i odvratne i kako je ona ‘bogu zahvalna što nema djecu’.
Ćutala sam, kao i muž, iako nas je uvrijedila, jer smo i donekle mogli da razumijemo da sama sebe tješi.
Prije par dana sam saznala da sam ponovo trudna. Jutros sam izašla na kafu sa njom, rekla joj za trudnoću, a ona je krenula bez trunke stida da me vrijedja. Od toga kako sam ja ‘inkubator’ i ‘rasplodna krmača koja se samo razmnožava’, pripovijedala mi je i o tome kako djeca nisu smisao života i ubjedjivala sama sebe da su moje trudnoće ‘neplanirane’ (?).
Rekla sam joj da nisam ja kriva što ona ne može da rađa i da prekine da me vrijedja zbog toga, a ona se naljutila, ustala i izašla iz kafića.
Ne vjerujem kakve osobe postoje. “
BONUS ISPOVIEJST:
Jedan mladić se oženio.
Imao je staru majku. Jedan dan, njegova supruga je napustila jelo i otišla u svoju sobu. Majka reče: „Sine, idi vidi da nije bolesna. Nemoj da zaspi gladna. Sine, pazi svoju suprugu.“ I on je pomislio je da njegova draga bolesna, pa je otišao za njom u sobu. Upitao je: „Ljubavi, jesi li bolesna? Zašto ne jedeš sa nama?“ Ona mu reče: „Ne mogu. Kada vidim prljave ruke tvoje majke, ja ne mogu da jedem“.
Njene ruke bile su naborane. Samo ona zna koliko je teških poslova radila kako bi sina na noge podigla. Eto, baš te ruke su zasmetale njegovoj supruzi. On upita: „Šta predlažeš?“ Ona reče: „Najbolje je da je smjestiš u starački dom!“ On reče: „Ne brini ljubavi. Samo neka si mi ti dobro. Sutra ćemo to rešiti. Ali, prije toga ne zaboravi da smo sutra pozvani kod tvojih. Kada se vratimo, odvest ću majku u starčki dom. Sutra ćemo povesti i moju majku na ručak kod tvojih.“
Novi dan je došao i on sa svojom suprugom i majkom ide u goste porodici svoje drage supruge. Za sofrom se nije pojavila njegova majka. Ostala je u drugoj sobi. Šapatom je upitao suprugu šta je sa mojom majkom. Zašto ne jede sa njima. Ona mu reče: „Ne brini, ona jede sama u drugoj sobi!“
On upita: „Jesi li joj ti rekla da ostane sama u drugoj sobi?“
Ona reče: „Da!“
Za sofrom je razgovor otpočeo punac. Rekao je:
„Zete, ti znaš da je naša kćerka jedinica i da joj želimo svu sreću ovog svijeta. Ona ima pravo da živi samo sa tobom u kući. Zato od tebe očekujemo da nađeš rješenje za svoju majku.“
On reče: „Već sam supruzi obećao da ćemo to riješiti danas. Ne brinite.“
Jelo je postavljeno. Svi počeše jesti osim njega. Punac primijeti: „Zete, šta je s tobom… Zašto ne jedeš?“
On reče: „Ne mogu. Kada vidim vaše prljave ruke, ne jede mi se… Vaše ruke su prljave koliko i vaša srca!“ Njegova supruga je ostajala zapanjena.
Ustao je, ušao u sobu u kojoj je bila njegova majka, kleknuo pored nje, poljubio njene ruke, zaplakao i rekao: „Hajde majko, idemo!“
Starica upita: „Ali, sine. Kuda idemo?“ Majka ne ništa ne zna i čudi se. On je samo plakao. Kada je uveo majku u auto, rekao je: „Majko, u Džennet idemo… u Džennet! Uzmi me majko sa sobom u Džennet. Ako ti budeš samnom zadovoljna, ući ćemo zajedno u Džennet, majko.“
