Osjećam se veoma loše zbog moje porodice… Nakon 20 godina braka mama je ostavila tatu, a samim tim i mog brata i mene :(… Otišla je pre 2 dana,brat ima 15 godina a ja 17.
To veče kada sam saznala je odlučila da ode (tata je uhvatio u hot dopisivanju sa drugim oženjenim čovekom (ne prvi put)) bila sam slomljena,nisam spavala celu noć,kada sam “ustala” bilo mi je malo lakše nego kada sam legla ali nedovoljno da bih otišla u školu, ceo dan sam provela sa tatom i batom i uveče kada sam legla spavala sam kao beba.
Večeras ona dolazi po sve svoje stvari i odlazi zauvek,neće moći da se vrati jer nije oterana,a nama je ostavila samo okaljano ime i sramotu.Ne znam kako se trenutno osećam,sve mi je pomešano.Ne znam kako ću izdržati njen odlazak,želim da nas troje krenemo ispočetka ali ne znam kako ću sve izgurati.
BONUS ISPOVIEJST:
Nisam imala više načina da zaradim… Samohrana sam majka dvogodišnje kćerkice, kćerkice koja je od rođenja teško bolesna i koja hitno mora na operaciju očiju koja košta mnogo, baš mnogo novca… skoro 5.000 eura.
Pošto ja tih novaca nisam imala i koliko god pokušvala da nađem način da ih “stvorim” jednostavno nisam uspijevala. Bila sam očajna… bližio se dan kada sam morala uplatiti novac, dan kada sam na neki način morala uplatiti ŽIVOT mojoj kćerkici, a novca nisam imala. Razne stvari su mi prolazile kroz glavu, a onda su moje kolege na poslu su napravile akciju prikupljanja pomoći u našoj firmi gdje radi oko 300 radnika.
Ne znam kako su uspjeli, ali je o tome nisam ništa znala, samo su mi donijeli novac, samo su mi dan prije nego sam trebala uplatiti donije sav potreban novac. Ne mogu vam opisati koliko sam sretna, baš sve moje kolege su dale novac, iako ih većinu i ne znam, jer radim u saista velikoj firmi. Ima dobrote u ljudima još uvijek.
