Život mi je postao jako surov… Nemam roditelje i posvojena sam od jedne porodice, porodice koja je od mog života učinila pakao. Sve je počelo kada sam imala samo 16 godina, “mama” me poslala kod jednog starijeg muškarca na drugoj strani sela. Bukvalno sma bila dete i nisam znala ni kuda idem, ni šta treba da radim, NI ŠTA ĆE DA MI SE DESI. Mama mi je samo rekla da odem kod njega i da on zna šta treba da mi dadne. Kada sam došla, uveo me u svoju kuću i monstrum od čoveka nije oklevao ni sekund. Zaključao me je u sobu i počeo da me… Molila sam ga da prestane, ali nije mario za moje molbe.
Plakala sam što od straha, što od bolova… Toliko sam bila iscrpljena da nisam mogla ustati iz kreveta, prespavala sam u monstrumovom krevetu. Ujutro sam pobjegla kući, ali nisam mogla pobjeći od moje sudbine. Taj dan je počeo pakao od mog života. Moja “mama” me skoro svakodnevno prodavala starijim muškarcima, nekada sam znala i po 3-4 muškarca “opslužiti”, a sav novac je uzimala sebi. Morala sam sve to da trpim do moje 18. godine, a tada sam pobjegla od njih, međutim nisam pobjegla od moje sudbine.
Nastavila sam se prodavati i dan danas se prodajem muškarcima, jer realno nizašta drugo i nisam kvalifikovana, ništa drugo i ne znam da radim niti sam završila neku školu. Tako mi je kako mi je, a mnogo mi je teško
BONUS ISPOVIJEST:
Uništila sam svoju sreću zbog sestre… Momak moje starije sestre mi je baš super i gotivan, ono KAO DRUGAR baš smo se zbližili. Za kratko vrijeme mi je postao najbolji drugar.
Međutim, nakon skoro godinu dana njihove veze on je ostavio moju sestru. Mnogo ga je voljela i isto toliko mnogo patila za njim. Bila sam tu između njih, pokušavala da ih pomirim, a onda mi je on rekao da je prekinuo jer želi biti sa mnom. SKAMENILA SAM SE… Osjetila sam onda sreću, jer svaka žena voli biti voljena, a iskreno i on se meni sviđao i baš mi je godio. Rekla sam mu, nakon što sam skupila dovoljno snage za to da mi nije interesantan i da nije moj tip muškarca za vezu. Ništa osim drugarstva. Lagala sam i sve radi sestre, jer znam koliko joj znači.
Kada sam joj sve ispričala, okrivila me je da sam direktni razlog njihovog prekida. 5 mejseci evo ne razgovaramo, baš se ljuti na mene. On se ljuti jer sam ga odbila. Ostala sam sama, ni kriva ni dužna. Žrvovala sam svoju sudbinu zbog sestre, iz ove perspektive mislim da sam pogriješila, jer ona prema mani izgleda i ne osjeća tu neku sestrinsku ljubav, očigledno i … nešto razmišljam kako bi ona reagovala da su uloge bile obrnute
