– Jedan njegov prijatelj je investitor i napravio je jednu zgradu sa stanovima, mogli bi da preko moga šefa da dobijemo jeftinije. Stan od 50 kvadrata za 40.000 evra.
– To je baš jeftino, ali odakle nam te pare?
– Šef je rekao da uzmem na kredit, a nešto keša da damo a nešto bi firma dala…
Kupili smo stan i preselili se u njega. Ishod je bio da smo mi dali 10.000 evra učešća, 10.000 evra pozajmili od firme, a 20.000 evra na kredit. Anastasija je i dalje putovala i donosila pare, tako da smo i onih 10.000 vratili firmi i nastavili da plaćamo kredit banci. Bilo je sve super, sem što nisam imao ženu često kod kuće.
– Hoću da upoznam tvog šefa – rekao sam jednog dana.
– Može, baš je i on rekao da bi mogla da vas upoznam, sudeći da smo toliko zajedno.
Sastanak je ugovoren u jednom restoranu, posle radnog vremena. Da, bio je baš onakav kakvog ga je Anastasija opisala. Prvo na koga me je podsetio, bio je glumac Džordž Kluni ista frizura, iste oči i stas, prosed, kulturan, smiren, na sve ima odgovor!
– Gde radiš? – upitao me je.
– Izgubio sam posao.
Anastasijin šef mi je preko nje poručio da ima posao vozača kamiona u jednoj firmi ako želim (u restoranu sam mu rekao da imam položeno za C i E kategoriju). Nije mi mogao naći posao električara ali sam pristao na ovaj posao jer mi je bilo dosadno kući, a i plata je bila 700 evra. Sada sam i je putovao po Evropi i još manje sam se viđao sa Anastasijom! I onda se desilo ono!
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
