“Muvao sam udatu komšinicu iz zgrade.
Kada je njen muž otišao na službeni put na 7 dana, čuli smo se 3 puta. Mislim da joj se sviđam iako sam momak od 26, a ona žena od 40. Tog jutra kada je otputovao njen muž, čuli smo se istog jutra, nešto kasnije i uveče završim kod nje na kafu.
Ona ima kćerku od 9 godina, neprijatno mi je bilo što je njena ćerka prišla da pozdravi čiku (mene) kćerka otišla da spava u drugu sobu, a ja sam ostao sa komšinicom da pijem kafu.
Onda je ustala da uzme iz ormara mužev parfem da mi pokloni, kaže da njen muž ne voli armani, a onda je sela u pravcu mene u bade mantilu sa otvorenih nogu!
Moram da iskoristim sljedeći poziv na kafu dok se njen ludi muž ne vrati sa puta. Sad imam odličnu priliku za zabavu.”
BONUS ISPOVEST:
Grizla sam USNE! Tresla sam se dok sam se SILOVITO NABIJALA na NJEGA!
To je bilo pre nekoliko godina. Kišovita proletnja noć pretila je da odnese moja kola sa druma koji je vodio ka Beogradu. Žurila sam da što pre stignem domu svome gde me je dragi očekivao sa romantičnom večerom. Stari Novo-Sadski auto-put ili bolje reći puteljak, sav izbrazdan lokvama i nekvalitetnim asfaltom pretio je da moj omaleni Reno Clio pomeri u stranu u već podmaklu kaljugu i blatište. Na putu nigde žive duše… možda po koji zalutali avanturista koji se obreo da se sa kolima bori proti potoka kapi koje su munjevito dolazile s neba. S gorivom na izmaku obradovala sam Luk-Oil pumpi u Staroj Pazovi.
Zaustavih kola i poželeh po prvi put da se javi neki džentlmenski nagon u muskarcu koji je bio unutra. Međutim… od njega ni glasa…. videlo se svetlo omalenog televizora ali batica nije želeo ni pod razno da izađe na oluji… Smogavši snage istrčah iz kola i u trenutku me je neko polio lavorom vode … dok sam okrenula vratanca rezervoara više mi nije bilo pomoći… moja kosa, crna i duga, lepila se preko mog lica dok su mi se potoci kapi slivale niz vrat mokreći moje golišavo telo… Čak ni skockana jer se vraćam sa sastanka u Novom Sadu, moj sako je već bio mokar, ostavljajući otvora da se i sama bela satenska košulja nakvasi sa prednje strane…. zaboravih na benzin i utrčah u omalenu radnju lomeći štiklu 12stice za sobom…
’’Izgleda da pada kiša’’… kroz simpatičan osmeh mi se obrati radnik benzinske stanice… Crnokos mladić, jak, krupan, visok sa želeo je da izgleda interesantno sedeći za svojim stolom i pogledom upretim u mene. Njegovu siluetu samo je oslikavala svetlost koja je dolazila sa omanjeg televizora postavljenog na zidnom postolju…
’’Možeš li da upališ svetlo’’ – zamolih ga razmiljajući o jezi koja prolazi kroz moje telo, mokroj garderobi na sebi, ulepljenoj kosi i propaloj večeri negde daleko u Beogradu.
’’izgleda da je ispao osigurač.. koji je pogađaš napolju… ’’
’’divno…a telefon’’
’’Žao mi je’’ – odgovorio je uz blagi smešak
’’Hoćeš li mi natočiti benzin’’ – zamolila sam ga učtivo
’’Tek kada prestane kiša’’ – nije čekao ni trena…
Divno, pomislih… neradnik koji je već krenuo da me nervira..
’’Nemaš ništa protiv da skinem mokri sako sa sebe… i .. imaš li neki suvi peškir da osušim kosu’’
Skidajući sako, prebacujem isti preko stolice koja je bila sa njegove druge strane… mokra košulja zalepila se na moje nadrašene grudi… jeza me je prolazila i razmišljala sam da odjurim u kola i čekam da kiša stane…. beličasta svetlost televizora prolazila je kroz mene crtajući moje tanani struk i crni beli brus koji je držao moje malene drugarice da ne iskoče i pojave se neznancu pred očima… Rasklakcana zbog gubitka jedne štikle prebacih sako oko stolice, sedoh da ih izujem.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
